Čemu služe difuzori za zvuk u akustičnom tretmanu?

Difuzori za zvuk služe tome da rasejavaju zvučne talase koji padaju na površinu, umesto da ih apsorbuju kao paneli ili da ih vrate nazad u jednom pravcu kao gola tvrda površina. Rezultat je da se energija zvuka razdeli na više pravaca, pa se u prostoriji ne stvara jaka pojedinačna refleksija koja bi narušila jasnoću zvuka. Difuzori se u EHO LUX ponudi rade kao drveni QRD paneli i kao Skyline model, i najčešće se postavljaju na zadnji zid iza pozicije slušanja ili na plafon.

Kako difuzor rasejava zvuk

Površina difuzora nije ravna. Kod QRD modela radi se o nizu kanala različite dubine, raspoređenih po matematičkom obrascu, koji zvučni talas koji padne na površinu vraćaju u različitim pravcima i sa različitim faznim pomeranjem. Kada se ti delovi talasa ponovo saberu u prostoriji, čuje se raspršen odgovor umesto jasnog eha ili jednog dominantnog odraza.

EHO LUX pravi dva modela sa kanalima. QRD-7 ima sedam kanala i dimenzije 120 x 50 x 19 cm, a QRD-11 ima jedanaest kanala i dimenzije 120 x 60 x 19 cm. Veći broj kanala na sličnoj širini znači finiju podelu površine, pa QRD-11 preciznije rasejava u višem delu frekvencijskog opsega, dok QRD-7 pokriva srednje i više frekvencije. Oba modela su izrađena od drveta.

Skyline je drugačiji tip, dvodimenzionalni difuzor koji rasejava zvuk u dve ravni umesto u jednoj. Radi se po meri, pa se dimenzije prilagođavaju zidu ili delu plafona na koji se postavlja. Zbog rasejavanja u dve ravni, Skyline se često bira za zadnje zidove studija i za veće reflektivne površine gde je potrebno da se odraz razbije u više pravaca istovremeno, ne samo levo i desno.

Gde se difuzori postavljaju i zašto baš tu

Difuzori se najčešće postavljaju na zadnji zid, iza pozicije slušanja, i na plafon. Razlog je jednostavan: zvuk sa zvučnika putuje ka slušaocu, ali deo energije nastavlja dalje, odbija se od zadnjeg zida i vraća se nazad prema poziciji slušanja sa zakašnjenjem. Ako je taj zid gola tvrda površina, refleksija stiže kao jasan, pojedinačan odraz koji remeti percepciju direktnog zvuka. Difuzor na tom mestu razbija tu refleksiju u više slabijih i vremenski razmaknutih odraza.

Plafon je druga tipična pozicija, posebno u manjim kontrolnim sobama gde je rastojanje od zvučnika do plafona i nazad do ušiju kratko, pa se refleksija sa plafona meša sa direktnim zvukom brže nego što je slušaocu prijatno. U takvim prostorima difuzor na plafonu radi zajedno sa panelima na bočnim zidovima: paneli hvataju rane bočne refleksije, dok difuzor na plafonu ili zadnjem zidu radi na kasnijim odbojima.

Difuzori se koriste u muzičkim studijima, kontrolnim sobama i sobama za snimanje, hi-fi i audiofilskim sobama, kućnim bioskopima, prostorima za miks i mastering i u podkast studijima. U svakom od ovih prostora uloga je slična: zadržati deo zvučnosti prostorije umesto da se ona pretvori u potpuno prigušen, mrtav prostor, što bi se desilo kada bi sve površine bile obložene isključivo apsorpcionim materijalom.

Difuzor nije zamena za panel niti za zvučnu izolaciju

Difuzor ne apsorbuje zvučnu energiju u meri u kojoj to radi panel sa jezgrom od kamene vune. Zato se difuzor ne postavlja kao jedino rešenje u prostoriji koja ima izražen problem sa odjekom. U takvim slučajevima paneli ostaju osnovni alat za smanjenje ukupnog nivoa refleksija, a difuzor dolazi kao dopuna na tačno određenim pozicijama, najčešće na zadnjem zidu ili plafonu, gde bi apsorpcija sve refleksije uklonila i prostorija bi zvučala neprirodno prigušeno.

Važno je i razgraničiti difuzore i panele od zvučne izolacije. I difuzori i akustični paneli deluju unutar prostorije, na to kako se zvuk kreće i odbija između zidova, plafona i poda iste sobe. Zvučna izolacija je potpuno drugačiji, građevinski sistem koji ograničava prolazak zvuka između prostorija, na primer između studija i susedne kancelarije. Ni difuzor ni panel ne smanjuju prenos zvuka kroz zid ili plafon ka drugoj prostoriji, pa nijedan od njih nije odgovarajuće rešenje kada je problem to što se zvuk čuje u susednoj prostoriji. To je zadatak suve gradnje i građevinskih rešenja, ne akustičnog tretmana kojim se bavi EHO LUX.

Kako se difuzor kombinuje sa panelima u praksi

U projektovanju akustičnog tretmana redosled obično ide od utvrđivanja gde nastaju najizraženije refleksije, pa se tek onda bira gde ide panel, gde difuzor, a gde ostaje gola površina. Bočni zidovi u blizini pozicije slušanja, tačke prve refleksije, obično dobijaju apsorpcione panele, jer je cilj da se ta rana refleksija smanji što više. Zadnji zid, kao što je pomenuto, češće dobija difuzor umesto punog apsorpcionog tretmana, jer se time zadržava utisak prostora, umesto da soba zvuči zatvoreno i mrtvo.

Plafon je prostor gde se kombinacija najviše koristi. U delu plafona iznad pozicije slušanja često se postavlja panel ili plafonski oblak, dok se difuzor koristi na delu plafona bliže zadnjem zidu, gde je efekat rasejavanja korisniji od potpune apsorpcije. Ova podela nije fiksna i zavisi od oblika prostorije, položaja zvučnika i namene, pa se u praksi razlikuje od studija do studija.

Ugaoni bas trapovi, bilo trougaoni sa prednjom stranom od 60 cm i bočnim stranicama po 42 cm, bilo kvadratni preseka 40 x 40 cm, rade na potpuno drugom delu problema, na akumulaciji niskih frekvencija u uglovima, i ne zamenjuju ni difuzore ni panele na zidovima. Kompletan akustični tretman prostorije obično kombinuje sve tri kategorije: panele za apsorpciju, bas trapove za uglove i difuzore za kontrolisano rasejavanje na odabranim pozicijama. Koja kombinacija odgovara konkretnom prostoru zavisi od dimenzija sobe, namene i toga koliko je prostorija već tretirana drugim materijalima, pa se pre odluke obično šalju dimenzije prostorije i opis problema, na osnovu čega se priprema predlog rasporeda.

Šta određuje izbor između QRD i Skyline modela

Izbor difuzora zavisi pre svega od površine na koju se postavlja i od toga da li je potrebno rasejavanje u jednoj ili u dve ravni. QRD-7 i QRD-11 rasejavaju zvuk prvenstveno horizontalno ili vertikalno, u zavisnosti od orijentacije kanala, pa su pogodni za manje segmente zida gde je dovoljno razbiti odraz u jednom pravcu. Skyline, zbog dvodimenzionalne strukture, rasejava istovremeno u obe ravni, pa se često razmatra za veće reflektivne površine gde bi niz QRD panela zahtevao više pojedinačnih komada.

Broj kanala takođe utiče na to koji deo frekvencijskog opsega difuzor obrađuje finije. QRD-11, sa jedanaest kanala na dimenziji 120 x 60 x 19 cm, ima gušću podelu površine u odnosu na QRD-7 sa sedam kanala na 120 x 50 x 19 cm, pa preciznije rasejava u višem delu opsega koji obrađuje. Ova razlika je razlog zbog kog se u istom prostoru ponekad kombinuju oba modela, na primer QRD-11 bliže poziciji slušanja gde je potrebna finija disperzija, i QRD-7 na širem delu zida.

Materijal izrade, drvo, ostaje isti kod oba QRD modela, pa vizuelni izbor između njih obično zavisi od raspoložive širine zida i broja panela koji fizički staje na taj zid, a ne od razlike u materijalu. Za prostore gde standardne dimenzije ne odgovaraju rasporedu zida, opcija je izrada po meri, dostupna kod Skyline modela, čime se difuzor prilagođava tačnoj širini i visini raspoložive površine.

Česta pitanja