Da li plafonski paneli za kancelarije smanjuju odjek?
Plafonski akustični paneli u kancelarijama smanjuju odjek i reflektovan zvuk koji nastaje kada se glas i zvukovi sa poda odbijaju od tvrde plafonske površine. U otvorenim kancelarijama plafon je obično najveća neprekinuta tvrda površina u prostoriji, pa njegov tretman često ima primetan uticaj na razumljivost govora i opšti nivo zvučne udobnosti. Paneli se postavljaju direktno na plafon ili kao oblaci okačeni ispod njega, u zavisnosti od visine prostorije i raspoloživog prostora.
Važno je odmah razgraničiti o čemu je ovde reč. Plafonski paneli smanjuju odjek unutar kancelarije, ne prolazak zvuka ka susednoj prostoriji ili spratu iznad. Ako je problem to što se razgovori čuju u susednoj kancelariji ili zvuk prolazi kroz plafon ka gornjem spratu, reč je o zvučnoj izolaciji, a to je građevinski zahvat koji izvode majstori suve gradnje. Paneli nisu odgovarajuće rešenje za taj problem i ne sprečavaju prolazak zvuka između prostorija.
Zašto se plafon tretira u otvorenim kancelarijama
U otvorenim kancelarijama zvuk se širi slobodno između radnih stanica, a najveći deo tog zvuka se vraća nazad odbijanjem od plafona. Kada je plafon gladak i tvrd, reflektovan zvuk se sabira sa direktnim govorom i stvara utisak stalne buke, čak i kada nijedna osoba pojedinačno ne govori glasno. Ovaj efekat se često naziva zamor, jer se tokom dana akumulira i otežava koncentraciju.
Plafon je pogodan za tretman iz praktičnog razloga: u otvorenim kancelarijama zidovi su često zauzeti prozorima, ormarima ili pregradama, dok plafon ostaje slobodna i neprekinuta površina. Postavljanjem panela na deo te površine smanjuje se količina zvuka koja se vraća nazad u prostor, što može doprineti boljoj razumljivosti govora na sastancima i mirnijem radnom okruženju. Rezultat zavisi od kvadrature prostorije, visine plafona i broja ljudi koji u njoj rade, pa se isti ishod ne može unapred tvrditi za svaku kancelariju.
U prostorijama sa niskim plafonom montaža oblaka na određenoj udaljenosti od plafona nekada nije moguća zbog visine, pa se u tim slučajevima paneli postavljaju direktno na plafonsku površinu. U prostorijama sa višim plafonom oblaci okačeni na određenom razmaku od plafona ostavljaju prostor za instalacije i mogu olakšati pristup rasveti ili ventilaciji prilikom održavanja.
Koje dimenzije i debljine postoje
EHO LUX izrađuje akustične panele u sedam standardnih dimenzija: 200 x 60, 180 x 60, 150 x 60, 120 x 60, 120 x 30, 90 x 60 i 60 x 60 centimetara. Debljine jezgra su 5, 10, 15 i 20 centimetara, i sve debljine su dostupne za sve navedene dimenzije. Za plafonsku montažu u kancelarijama često se bira manja do srednja debljina, jer je u ovim prostorima primaran cilj kontrola odjeka i razumljivost govora, a ne tretman niskih frekvencija kao u muzičkim studijima.
Radi se i izrada po meri, uključujući dimenziju i debljinu jezgra, što je korisno kada raspored plafonskih instalacija, rasvete ili ventilacionih kanala ograničava standardne formate. Panel 120 x 60 centimetara ima površinu 0,72 kvadratna metra, dok panel 200 x 60 centimetara ima 1,2 kvadratna metra, što olakšava proračun koliko panela je potrebno za deo plafona koji se tretira.
Format 120 x 30 centimetara je uži i može biti praktičan u uskim trakama plafona između postojećih instalacija, dok se veći formati, poput 200 x 60 ili 180 x 60 centimetara, obično biraju kada je raspoloživa plafonska površina veća i neprekinuta. Izbor dimenzije se u praksi prilagođava rasporedu konkretne kancelarije, pa se kombinacija više manjih i nekoliko većih panela često pokaže praktičnijom od oslanjanja na jedan format.
Od čega su paneli napravljeni
Paneli imaju slojevitu strukturu. Spolja je završno akustičko platno porozne strukture, koje propušta zvučne talase do unutrašnjosti panela. Ispod platna nalazi se zaštitno podplatno koje zadržava vlakna jezgra unutar panela. Jezgro je od kamene vune i predstavlja glavni apsorpcioni deo, u kome se deo zvučne energije pretvara u toplotu kroz vlaknastu strukturu. Konstruktivna osnova je ram od brezove šperploče.
Način montaže na plafon bira se prema vrsti podloge, jer gips, beton i drugi materijali zahtevaju različita rešenja za kačenje. Oprema za montažu se obračunava posebno, jer njen izbor zavisi od podloge, težine proizvoda i načina kačenja. Dekorativni ram je od iverice obložene furnirom od pravog drveta i ne utiče na akustičku performansu panela, pa izbor završne obrade za plafon u kancelariji zavisi pre svega od uklapanja u ostatak enterijera.
Koliko površine plafona treba tretirati
Tačan odgovor zavisi od kvadrature kancelarije, visine plafona i toga koliko je prostorija inače gola, odnosno koliko u njoj već ima mekih površina poput tepiha ili zavesa. Kao gruba orijentacija, za primetnu promenu u percepciji odjeka obično se tretira između 15 i 30 odsto površine zidova, a slična logika pokrivenosti se primenjuje i kada se razmatra plafon kao površina za tretman. Ovo je samo orijentacija, ne pravilo koje važi za svaku prostoriju.
Pre nego što se odredi količina panela, ima smisla poslati dimenzije prostorije, fotografije i opis problema. Na osnovu toga se priprema predlog rasporeda i 3D prikaz, bez obaveze, a tek posle usaglašavanja rešenja kreće izrada. Za kancelarije je ovaj korak posebno koristan jer raspored rasvete, ventilacije i nameštaja često ograničava gde paneli mogu fizički da stanu na plafon.
Plafon ili zid, šta prvo
U praksi se plafon i zidovi tretiraju zajedno kada je problem izraženiji, ali u manjim kancelarijama ili kada je obim radova ograničen, plafon se često tretira prvi jer je to najveća slobodna površina. Referentni primer iz prakse EHO LUX je kancelarija u Novom Sadu u kojoj su paneli postavljeni po dužini zida, što pokazuje da izbor između zida i plafona zavisi od rasporeda prostorije, a ne od fiksnog pravila.
Kombinacija plafonskih panela i panela na delu zida, na primer iza radnih stanica ili u sobama za sastanke, može doprineti ravnomernijem smanjenju odjeka nego tretman samo jedne površine. Kada se razgovara o sobama za sastanke, posebno onim bez prozora i sa tvrdim pločicama na plafonu, zidni i plafonski tretman zajedno često imaju prednost u odnosu na tretman samo jedne površine, jer refleksije u takvim malim prostorijama dolaze gotovo podjednako sa svih strana. Odluka o rasporedu se ipak donosi na osnovu konkretnog prostora, pa se pre izrade uvek traže dimenzije i fotografije kancelarije.
Za detaljniji predlog rasporeda i informacije o dostupnim bojama platna ili dezenima furnira, dovoljno je poslati upit sa osnovnim podacima o prostoriji. Pošaljite upit sa dimenzijama, fotografijama i opisom problema, a odgovor stiže radnim danima u roku od 24 sata.
Česta pitanja
Ne. Plafonski paneli smanjuju odjek unutar prostorije u kojoj su postavljeni, dok je prolazak zvuka ka susednoj kancelariji pitanje zvučne izolacije. To je građevinski zahvat koji izvode majstori suve gradnje, ne akustički tretman panelima.
Dostupne su debljine jezgra 5, 10, 15 i 20 centimetara za sve standardne dimenzije. Za kontrolu odjeka i razumljivost govora u kancelarijama često se razmatraju manje do srednje debljine, ali konačan izbor zavisi od prostora i problema koji se rešava.
Kao gruba orijentacija, za primetnu promenu obično se tretira između 15 i 30 odsto površine zidova, a slična logika pokrivenosti se primenjuje i na plafon. Tačan broj zavisi od kvadrature, visine i namene prostorije, pa se preporučuje slanje dimenzija radi konkretnog predloga.
Da, pored sedam standardnih dimenzija radi se i izrada po meri, uključujući dimenziju i debljinu jezgra. Ovo je korisno kada raspored rasvete ili ventilacionih kanala na plafonu ograničava standardne formate.
Prvo se šalju dimenzije prostorije, fotografije i opis problema, na osnovu čega se priprema besplatan predlog rasporeda i 3D prikaz. Tek posle usaglašavanja rešenja kreće izrada, a za početak je dovoljno poslati upit.
Predlog za vaš prostor
Na osnovu dimenzija, fotografija i opisa prostora pripremamo predlog rasporeda i 3D prikaz, pre nego što izrada počne.
Pošaljite upit